1. Опстанак у празнини: Атмосферско-агсоптропа ИСС-а
Иако се вакуум простора често описује као "празно", међународна свемирска станица (ИСС) врши деликатни чин уравнотежења како би астронаути одржали жив. Унутар својих модула, притисак ваздуха опонаша Земљин нивоа море 101 КПА-неопходност људске биологије. Наша плућа се ослањају на градијентке притиска да апсорбују кисеоник; Смањење притиска кабине (попут 33 кПа чисто околини Аполло програма) Ризикује кобну хипоксију или опасности од пожара, трагично демонстрирала Аполло 1 катастрофа из 1967. године.
Изван ИСС-а, међутим, досеже свемирске вакуум10⁻¹⁰ па-Дакле Ектреме да кубни метар држи самоПет молекула гаса(насупрот 10²⁵ на земљи). Изложеност овом неважећу неважеће би могле проузроковати да се телесне течности испаравају одмах. Да би се супротставили томе, свемири се стварају 21 кПА чистим мехурићом кисеоником (1\/5 тлачни притисак) упарен са течним системима за хлађење, доказујући да преживели простор захтева и инжењерску домишљатост и дубоко разумевање вакуумске физике.
2. Квантна рупа у топлотној одбрани: Зашто вакуум не може у потпуности да престане да је топлота
Термос флаше користе вакуумски слојеви да би блокирали пренос топлоте, али нису савршени изолатори. Топлотни путовања путем три механизма:
Проводљивост(Молекуларни судари):
Неутрализован вакумом.
Конвекција(Покрет течности):
Немогуће у празнини.
Зрачење(Инфрацрвени таласи):
Преживљавају несметано.
Сви објекти емитују електромагнетно зрачење на основу температуре. Вакуум може да елиминише ваздушне молекуле, али ваша кафа и даље губи топлоту као невидљиве инфрацрвене таласе. Напредна решења попут рефлектираних премаза (нпр. Сребрна стакла у деварним тиквицима) могу да одбију 99% зрачења, а иако то не може постићи савршену изолацију - подсетник да квантни појаве увек пронађу начин.
3. 100- годишњи експеримент: Колико је вакуум редефинисао "течност"
1927. године, физичар Тхомас Парнелл на Универзитету у Окфорду почео јеЕксперимент за бацање на терену- наизглед једноставна демонстрација са дубоким импликацијама. Ставио је квржицу терена (катранску супстанцу) у вакуумским запечаћеним стакленим лијевком. На собној температури, појављује се собна површина; сјенило је ако је погодио. Али под тежином и вакуумом (елиминисање мехурића ваздуха), формирани капљице и пали-Једном сваке деценије.
Скоро пре једног века забележено је само девет капи, доказ, то је заправо ултра-вискозност течност. Овај експеримент, и даље у току под вакуумском комором, изазива наше дефиниције чврстих материја и течности, док приказује вакуумску моћ да открије скривена својства материјала.